EX-YU rok na seoski način

Seljački, pastirski rok... Ovi, i slični izrazi, počeli su da se koriste na našim prostorima, maltene, otkako je prva električna gitara prešla SFRJ granicu. Da li je rokenrol time zaista "poseljačen" ili je, duhom ovog podneblja, obogaćen? Slušajte i razmišljajte...

Prva asocijacija na ovu temu je, neminovno, Goran Bregović, a "zvuci rodnog kraja" su se u pesmama Bijelog dugmeta najviše čuli u ranoj fazi, sedamdesetih. Tako je, u temi "Hop-cup", glavni junak hteo da, sa svojom dragom, skrene u šumarak, ali je ona pokazala da je tvrd orah, pa je dotični rešio da potraži lakšu metu.
Logički se nadovezujemo jer je bubnjeve među "dugmićima", baš sredinom sedamdesetih, svirao Milić Vukašinović, takođe nezaobilazna ličnost u ovoj listi koja bi bila, naprosto, nezamisliva bez njegovog objašnjenja kako je nastalo Žikino kolo. Žika i komšinica Stana su se malo zaigrali seno-slama-seno-slama u čuvenom hitu grupe Vatreni poljubac.Ne napuštamo BiH granice - djes'ba, Lošo ? Provokacija je bila jedan od aduta početnog, meteorskog uspeha Plavog orkestra, a na čuvenoj, prvoj ploči, "Soldatski bal", to je, svakako,bio duet sa Nadom Obrić, "Šta će nama, šoferima, kuća". Selimo se, iz senika i šumaraka, u komfor šoferske kabine: Divlje jagode su, takođe, često svrstavane u kategoriju "pastirski rok", ali, ovoga puta, niz pesama nastavljamo hitom koji je njihov vođa, Sead Zele Lipovača, napisao za grupu Mirzino jato. Ona je apsolutno njegova, on je apsolutno njen - tu su, dakle, i livada, i šumarak, i kabina, i kojekakvi god još eks i enterijeri, već prema afinitetu.Riznica je nepresušna, samim tim, i lista bi mogla da se otegne unedogled. Možda smo vas inspirisali da nastavite dalje traganje u ovom smeru, možda vas sve ovo odvuče na neki, sasvim drugi put. Jugoslavija je bila "zemlja seljaka na brdovitom Balkanu", ali i, po mišljenju mnogih, jedno vreme vodeća rokenrol sila kontinentalnog dela Evrope - te dve činjenice su, neminovno, morale ponegde da se prepliću.