Naravno da ponovo ruše

Regularna predstava, ko ne pamti iznova preživljava
(foto, Prilužje, 21.01.2013 - oskrnavljeni srpski spomenici na groblju u selu Prilužje, opština Vučitrn)

Srušeno 27 nadgrobnih spomenika na groblju u Klokotu. Nekoliko stotina Albanaca okupilo se, tokom večeri 20. januara, oko crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Đakovici. Dan kasnije, 21 januara, rušeni spomenici na grobljima u Plemetini i Miloševu (opština Obilić). Pucano na spomenik srpskim dečacima, ubijenim kod reke Bistrice, Goraždevac. Srušen spomenik žrtvama Drugog svetskog rata u Vitini. Porušeno 50 nadgrobnih spomenika u Prizrenu. Porušeno 6 spomenika u Suvom Grlu kod Srbice. U Miloševu zapaljena kapela i porušeni spomenici.
Od večeri 20. do 17 časova 21. januara 2013. porušeno je i oštećeno oko 150 srpskih nadgrobnih spomenika na KiM.
Očekivano, i zabrinjavajuće. I još je više zabrinjavajuće što je javnost u Srbiji prilično ravnodušna. Mi znamo da je to odgovor na rušenje jedne kamene instalacije u Preševu. I nismo za osudu. Ko bi se, nakon toliko godina, decenija užasa, još osvrtao na neka srpska groblja po Kosovu.
Umesto zaključka predložila bih svakome ko ima malo vremena da pogleda ovu emisiju. Izdvojiću jednu priču, o kojoj mi je teško da prestanem da mislim.

Tv emisija Slobodno srpski, Budimira Ničića sa gostom Miloradom Trifunovićem

Bila jedna žena, stara, Srpkinja je i s Kosova je. Majka jednog od mnogobrojnih nestalih. Ona je, jer se stidela da je neko ne vidi, često išla u štalu. Da plače. Tamo su je jednog dana našli mrtvu. Čovek, koordinator Udruženja kidnapovanih Srba, Milorad Trifunović priča o njoj i mnogim sličnim, koji još uvek hodaju zemljom. Niko ne zna čemu se nadaju. I zašto žele da sahrane svoje po grobljima koja, na Kosovu, ionako nestaju većom brzinom nego što se umire. On (Trifunović) i sam pripada jednoj takvoj porodici. Bez mržnje, bez besa, bez gorčine prema Srbiji, međunarodnoj zajednici i Albancima zajedno, on – prosto – govori. Priča tu svoju, i svojih sapatnika, strašnu priču. I, opet ko zna zašto i kojom snagom vođen, traži te svoje i te njihove nestale. Nabraja. Taksativno.

Milorad Trifunović

Ne znam ko ima odgovore na pitanje zašto neko, zbog jednog glupog kamenog bloka u Preševu, ponovo ruši, pali, zastrašuje, preti. Ne znam kako se reaguje na to. Ne znam kakvoj se pravdi nadaju oni što ostaju na Kosovu. Ne znam kakvom boljitku, oni koji beže odande, sanjajući dan kada će se vratiti. Ne znam odakle hrabrosti srpskim novinarima s Kosova da žive tamo i o svemu tome izveštavaju. I odakle im motivacija, kada je svet (uključujući Srbiju) vrlo gluv na te izveštaje. Ne znam ko je taj što će rešiti problem Kosova i u kom će se veku to dogoditi. Ni kako bi to rešenje moglo da izgleda.
Treba pogledati ovu emisiju i treba biti zabrinut. Jer, ako prestanemo da budemo zabrinuti to znači da smo sasvim oguglali na to da nam neko, zbog najmanjeg pokušaja da održimo kakvo takvo dostojanstvo države u okviru granica na koje smo svedeni – a u vidu rušenja nekog kamena posvećenom teroristima, vraća stostruko, vraća grozno i vraća tamo gde su nam sunarodnici sasvim nezaštićeni. 

Ana Radmilovic