Od Tačijeve SLS, kažu, niko ne može da bude gori a ide glasina o tome kako Ramuša zapravo Sever uopšte ne zanima
Kada, krajem januara meseca, oslobođen svih optužbi, Ramuš Haradinaj ponovo postane premijer Kosova – čemu može da se nada srpski svet koji tamo živi?
Boljitku? Taj boljitak sa ove strane granice (koju više – tako kaže i naš premijer - nećemo eufemistički nazivati administrativnom linijom) delovaće jednako crno, kao što crno deluje kada čujemo da Hašim Tači nema nameru da pregovara o nekakvoj autonomiji za Sever ili, još slikovitije, kada do nas stignu glasine o tome kako taj bandit za najprljavije poslove bira neke Srbe koji se prema svojim sunarodnicima ponašaju gore nego što je to u stanju najcrnji neprijatelj.
Nije, naravno, važno to što je neki „gradonačelnik“ nekoliko zaseoka Srbin. Bitno je što se, kao u slučaju čuvenog silovatelja iz Kosovskog pomoravlja, radi o psihopatama sa krivičnim dosijeima. Takve je, pored nekolicine pismenijih eksponenata, birao Tači za svoje koalicione partnere – Srbe. Njima je najviše zamerano što su, pod jedan, uopšte ušli u vladu Republike Kosova – čime su priznali nezavisnost paradržave; onda im je zamerano da - u toj i takvoj vladi u kojoj vršlja kosovska krimi-obaveštajna služba i kojekakav šljam – izigravaju dekor, ne rade ništa za srpsku zajednicu nego eventualno protiv nje; enormno se bogate, učestvujući u prodajama i legalizujući svojim glasovima kriminalnu privatizaciju otete srpske državne imovine.
I šta će biti sada?
Haradinaj neće za svoje Srbe izabrati bivše robijaše (osim možda Slaviše Petkovića, ali ko još zna ko je neki Slaviša Petković?) nego neke duge, bolje Srbe. Pošto se dogovorio sa Radom Trajković, čime je pokazao da se ne boji onih Srba koji se ne boje da informišu javnost o onome šta se zaista dešava na Kosovu (što Trajković jeste radila proteklih godina, uz redovno dizanje tri prsta u kosovskom parlamentu gde je do sada bila opozicioni poslanik) - pokazao je još nešto: Nameru da onim Srbima, koji zaista ne mogu da prihvate (a sve ih je manje, kako god to s ove strane granice izgledalo) nezavisno Kosovo kao svoju držvu – pokaže da im na Kosovu nema mesta. Dakle, dao je sve od sebe da Srbima priušti dostojne predstavnike, isključio svaku mogućnost podele na Sever i Jug, na srpske i albanske opštine, obećao da će se držati Ahtisarijevog plana i rekao da nema aspiracija prema jugu Srbije ili „Preševskoj dolini“ (osim ako Sever ne bude previše talasao).
Jednom rečju – ponudio je Srbima više nego njegov rival i budući koalicioni partner, koji će – po svoj prilici – uzeti mesto predsednika Kosova, mesto premijera ustupiti Ramušu, pokušati da istisne Pacolija a svoju stranku (DPK) prepustiti Kadriju Veseljiu, čoveku koji je u narodu poznat kao šef ŠIK-a (one obaveštajne službe koja drži sav kriminal na Kosovu).
Najjača srpska opština na Jugu (po Ahtisarijevoj decentralizaciji) je Gračanica. Svi pregovori o učešću Srba u novom sazivu kosovske vlade vode se tamo. Među ovim pregovaračima našao se i jedan otpadnik iz SLS (stranka Tačijevih Srba), gradonačelnik Gračanice, Bojan Stojanović. Za sada „na ledu“, kada je američka ambasada na Kosovu u pitanju, čovek kojeg dakle ne zovu na prijeme (što je na Kosovu, tako kažu oni koje zovu na prijeme, kao da si mrtav) i čovek koji se zamerio američkom kosovskom favoritu, predsedniku svoje stranke, Slobodanu Petroviću. Čovek čijem je saradniku nedavno postavljen eskploziv ispod vozila, nakon čega se spekulisalo da li je to uradio sam, da li je to upozorenje od strane stranačkih drugova ili se možda radi o kakvim neraščišćenim krimi-računima.
Bojan Stojanović zvani Teslica ima nekoliko prednosti i jedan ozbiljan nedostatak – koji može da se prenebregne s obzirom na to da je ipak reč o Balkanu, pa još o Kosovu. On jeste uzimao veliki novac iz fondova ali je izgradio trista čuda, doduše, samo u Gračanici. Iako su pod njegovom upravom i sva druga srpska sela oko Prištine, a to su ona sela u koja su Srbi koji nisu napustili Kosovo pobegli još '99. godine. Ta sela su predugo u mraku, bez klanalizacije, bez ikakve infrastrukture, čak bez običnih trafika, dakle - bez uslova za život. Ukoliko nemate auto da za svaku stvar koja vam je potrebna idete do Gračanice. Mada stanovnici, u tom slučaju, radije biraju Prištinu – veći je izbor. Nedostatak ovog kandidata za predstavnika Srba je, za sitničave, nedostatak škole i mutna biografija, opasno osvetoljubivo ponašanje prema neistomišljenicima, pretnje novinarima i slično, što uostalom spada u deo folklora. Za njega, međutim, agituju Evropljani. I SPS, mada bi za ulogu SPS-a u biranju Srba – učesnika u kosovskim vladama bilo potrebno duže objašnjenje nego što ovaj tekst može da podnese, pa neka ova „misterija“ to i ostane do neke druge prilike.
U tom smislu, može da se očekuje da Bojan Stojanović, pošto je sada uz Trajkovićku, dobije neku poziciju kod Ramuša. Trajković u ovoj podeli, razume se, dobija važniju ulogu. Spekulacije idu od mesta zamenika premijera do nekog ministarstva.
Ukoliko dođe do promena u pregovaračkom timu Kosova u Briselu, moglo bi da se govori i o uzimanju učešća u pregovorima – jer je potrebno da Kosovo među svojim pregovaračima ima i nekog ko je srpske nacionalnosti.
U tom slučaju, niko ne bi mogao da kaže da sa Ramušom nisu došla bolja vremena za Srbe s Kosova, i da to – opet – zvuči cinično samo s ove strane granice. Kako će zvučati sa one druge strane, na Kosovu, moći ćemo da znamo tek kada do svega ovoga dođe, kad prođe neko vreme i kada od ljudi koji žive tamo budemo čuli da li su promene samo šminka ili je Ramuš Haradinaj zaista došao na Kosovo kao vesnik novog doba u kojem Srbima neće biti onemogućeno da žive iole civilizovano, sa predstavnicima koji su svesni važnosti očuvanja nacionalnog identiteta, urbaniteta, školstva, pa možda i kulture.
Čak i na Severu se čuju glasovi koji zvuče optimistično po ovim pitanjima. To su glasovi ljudi, malo upućenijih, koji znaju ko koga ogovara i u kojoj ambasadi i ko će lobirati za Tačijeve Srbe a ko za Haradinajeve. Od Tačijeve SLS, kažu, niko ne može da bude gori. Čak ni Bojan Stojanović. Ono što ih, takođe, čini optimistima jeste glasina o tome kako Ramuša zapravo Sever uopšte ne zanima. Deklarativno, on govori kako neće biti nikakvih posebnih prava za Srbe odande ali u praksi, to bi moglo da izgleda tako da punu upravu nad Severom prepusti Srbima sa Severa i da se mnogo ne meša u rad njihovih institucija. Koje neće imati veze sa trenutnim institucijama Republike Srbije – što je donedavno zvučalo kao jeres ali što je nedavno, napokon, srpskoj javnosti priznao i srpski premijer. Da se srpske institucije, kao „paralelne i nelegalne“ na Kosovu, moraju postepeno (a to „postepeno“ će sada ići veoma brzo) ugasiti, jasno je godinama.
Ono što ostaje kao pitanje jeste – šta će ih zameniti? I ko će kontrolisati tu „alternaciju“, ili one koji će zameniti trenutno aktuelne predstavnike trenutno postojećih institucija.
Ostaje nekoliko pitanja, kako se stvari veoma brzo (mada predvidljivo) dešavaju, na koja poznavaoci prilika nemaju odgovore. Ko će biti pandan Stojanoviću na Severu? Ko oficiri za vezu (ambasadori)? Kako će, a to je najvažnije, izgledati ta zamena za trenutno postojeće srpske institucije? Kako će izgledati ustanove kulture, obrazovni sistem za srpsku manjinsku zajednicu, hoće li Srbi imati neke svoje zdravstvene centre ili ne. I još neke sitnice...
Kada, krajem januara meseca, oslobođen svih optužbi, Ramuš Haradinaj ponovo postane premijer Kosova – čemu može da se nada srpski svet koji tamo živi?
Boljitku? Taj boljitak sa ove strane granice (koju više – tako kaže i naš premijer - nećemo eufemistički nazivati administrativnom linijom) delovaće jednako crno, kao što crno deluje kada čujemo da Hašim Tači nema nameru da pregovara o nekakvoj autonomiji za Sever ili, još slikovitije, kada do nas stignu glasine o tome kako taj bandit za najprljavije poslove bira neke Srbe koji se prema svojim sunarodnicima ponašaju gore nego što je to u stanju najcrnji neprijatelj.
Pripadnici Euleksa stižu juče na prelaz Jarinje
Dolaze Haradinajevi Srbi Nije, naravno, važno to što je neki „gradonačelnik“ nekoliko zaseoka Srbin. Bitno je što se, kao u slučaju čuvenog silovatelja iz Kosovskog pomoravlja, radi o psihopatama sa krivičnim dosijeima. Takve je, pored nekolicine pismenijih eksponenata, birao Tači za svoje koalicione partnere – Srbe. Njima je najviše zamerano što su, pod jedan, uopšte ušli u vladu Republike Kosova – čime su priznali nezavisnost paradržave; onda im je zamerano da - u toj i takvoj vladi u kojoj vršlja kosovska krimi-obaveštajna služba i kojekakav šljam – izigravaju dekor, ne rade ništa za srpsku zajednicu nego eventualno protiv nje; enormno se bogate, učestvujući u prodajama i legalizujući svojim glasovima kriminalnu privatizaciju otete srpske državne imovine.
I šta će biti sada?
Haradinaj neće za svoje Srbe izabrati bivše robijaše (osim možda Slaviše Petkovića, ali ko još zna ko je neki Slaviša Petković?) nego neke duge, bolje Srbe. Pošto se dogovorio sa Radom Trajković, čime je pokazao da se ne boji onih Srba koji se ne boje da informišu javnost o onome šta se zaista dešava na Kosovu (što Trajković jeste radila proteklih godina, uz redovno dizanje tri prsta u kosovskom parlamentu gde je do sada bila opozicioni poslanik) - pokazao je još nešto: Nameru da onim Srbima, koji zaista ne mogu da prihvate (a sve ih je manje, kako god to s ove strane granice izgledalo) nezavisno Kosovo kao svoju držvu – pokaže da im na Kosovu nema mesta. Dakle, dao je sve od sebe da Srbima priušti dostojne predstavnike, isključio svaku mogućnost podele na Sever i Jug, na srpske i albanske opštine, obećao da će se držati Ahtisarijevog plana i rekao da nema aspiracija prema jugu Srbije ili „Preševskoj dolini“ (osim ako Sever ne bude previše talasao).
Jednom rečju – ponudio je Srbima više nego njegov rival i budući koalicioni partner, koji će – po svoj prilici – uzeti mesto predsednika Kosova, mesto premijera ustupiti Ramušu, pokušati da istisne Pacolija a svoju stranku (DPK) prepustiti Kadriju Veseljiu, čoveku koji je u narodu poznat kao šef ŠIK-a (one obaveštajne službe koja drži sav kriminal na Kosovu).
Gračanica, božićna liturgija
Trajkovićeva u kosovskoj vlasti?Najjača srpska opština na Jugu (po Ahtisarijevoj decentralizaciji) je Gračanica. Svi pregovori o učešću Srba u novom sazivu kosovske vlade vode se tamo. Među ovim pregovaračima našao se i jedan otpadnik iz SLS (stranka Tačijevih Srba), gradonačelnik Gračanice, Bojan Stojanović. Za sada „na ledu“, kada je američka ambasada na Kosovu u pitanju, čovek kojeg dakle ne zovu na prijeme (što je na Kosovu, tako kažu oni koje zovu na prijeme, kao da si mrtav) i čovek koji se zamerio američkom kosovskom favoritu, predsedniku svoje stranke, Slobodanu Petroviću. Čovek čijem je saradniku nedavno postavljen eskploziv ispod vozila, nakon čega se spekulisalo da li je to uradio sam, da li je to upozorenje od strane stranačkih drugova ili se možda radi o kakvim neraščišćenim krimi-računima.
Bojan Stojanović zvani Teslica ima nekoliko prednosti i jedan ozbiljan nedostatak – koji može da se prenebregne s obzirom na to da je ipak reč o Balkanu, pa još o Kosovu. On jeste uzimao veliki novac iz fondova ali je izgradio trista čuda, doduše, samo u Gračanici. Iako su pod njegovom upravom i sva druga srpska sela oko Prištine, a to su ona sela u koja su Srbi koji nisu napustili Kosovo pobegli još '99. godine. Ta sela su predugo u mraku, bez klanalizacije, bez ikakve infrastrukture, čak bez običnih trafika, dakle - bez uslova za život. Ukoliko nemate auto da za svaku stvar koja vam je potrebna idete do Gračanice. Mada stanovnici, u tom slučaju, radije biraju Prištinu – veći je izbor. Nedostatak ovog kandidata za predstavnika Srba je, za sitničave, nedostatak škole i mutna biografija, opasno osvetoljubivo ponašanje prema neistomišljenicima, pretnje novinarima i slično, što uostalom spada u deo folklora. Za njega, međutim, agituju Evropljani. I SPS, mada bi za ulogu SPS-a u biranju Srba – učesnika u kosovskim vladama bilo potrebno duže objašnjenje nego što ovaj tekst može da podnese, pa neka ova „misterija“ to i ostane do neke druge prilike.
U tom smislu, može da se očekuje da Bojan Stojanović, pošto je sada uz Trajkovićku, dobije neku poziciju kod Ramuša. Trajković u ovoj podeli, razume se, dobija važniju ulogu. Spekulacije idu od mesta zamenika premijera do nekog ministarstva.
Ukoliko dođe do promena u pregovaračkom timu Kosova u Briselu, moglo bi da se govori i o uzimanju učešća u pregovorima – jer je potrebno da Kosovo među svojim pregovaračima ima i nekog ko je srpske nacionalnosti.
U tom slučaju, niko ne bi mogao da kaže da sa Ramušom nisu došla bolja vremena za Srbe s Kosova, i da to – opet – zvuči cinično samo s ove strane granice. Kako će zvučati sa one druge strane, na Kosovu, moći ćemo da znamo tek kada do svega ovoga dođe, kad prođe neko vreme i kada od ljudi koji žive tamo budemo čuli da li su promene samo šminka ili je Ramuš Haradinaj zaista došao na Kosovo kao vesnik novog doba u kojem Srbima neće biti onemogućeno da žive iole civilizovano, sa predstavnicima koji su svesni važnosti očuvanja nacionalnog identiteta, urbaniteta, školstva, pa možda i kulture.
Gračanica
“Postepeno” gašenje srpskih institucijaČak i na Severu se čuju glasovi koji zvuče optimistično po ovim pitanjima. To su glasovi ljudi, malo upućenijih, koji znaju ko koga ogovara i u kojoj ambasadi i ko će lobirati za Tačijeve Srbe a ko za Haradinajeve. Od Tačijeve SLS, kažu, niko ne može da bude gori. Čak ni Bojan Stojanović. Ono što ih, takođe, čini optimistima jeste glasina o tome kako Ramuša zapravo Sever uopšte ne zanima. Deklarativno, on govori kako neće biti nikakvih posebnih prava za Srbe odande ali u praksi, to bi moglo da izgleda tako da punu upravu nad Severom prepusti Srbima sa Severa i da se mnogo ne meša u rad njihovih institucija. Koje neće imati veze sa trenutnim institucijama Republike Srbije – što je donedavno zvučalo kao jeres ali što je nedavno, napokon, srpskoj javnosti priznao i srpski premijer. Da se srpske institucije, kao „paralelne i nelegalne“ na Kosovu, moraju postepeno (a to „postepeno“ će sada ići veoma brzo) ugasiti, jasno je godinama.
Ono što ostaje kao pitanje jeste – šta će ih zameniti? I ko će kontrolisati tu „alternaciju“, ili one koji će zameniti trenutno aktuelne predstavnike trenutno postojećih institucija.
Crkva Gračanica
Ukratko, Hašim Tači će najverovatnije biti predsednik Kosova,
pokušaće da istisne Pacolija iz igre vlasti nad ovim čudnim mestom; kada
(i ako) se to desi, na čelo svoje stranke postaviće mutnog tipa –
Kadrija Veseljija; Ramuš Haradinaj biće premijer, na visoku funciju
dovešće Radu Trajković i one koji budu uspeli da sa njom (više nego sa
drugim njegovim lobistima) naprave sporazum, i među njima će, vrlo je
moguće, biti sadašnji član SLS i gradonačelnik Gračanice – Bojan
Stojanović Teslica.Ostaje nekoliko pitanja, kako se stvari veoma brzo (mada predvidljivo) dešavaju, na koja poznavaoci prilika nemaju odgovore. Ko će biti pandan Stojanoviću na Severu? Ko oficiri za vezu (ambasadori)? Kako će, a to je najvažnije, izgledati ta zamena za trenutno postojeće srpske institucije? Kako će izgledati ustanove kulture, obrazovni sistem za srpsku manjinsku zajednicu, hoće li Srbi imati neke svoje zdravstvene centre ili ne. I još neke sitnice...
ponedeljak, 21. januar 2013 02:44
Нема коментара:
Постави коментар